NE OBAVLJATI NAMAZ IZA OSOBE KOJA PRIČA ILI SPAVA

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio je da se namaz obavlja pod ovakvim okolnostima i kaže: “Ne klanjajte iza osobe koja spava ili koja priČa”. (Bilježi Ebu Davud, br. 694; Sahihu-l-Džami’, br. 375. i kaže da je hadis hasen – dobar.)

 

 PriČanje osobe Će ometati klanjaČa u namazu, a osoba koja spava može otkriti dio tijela koji ce takođe odvratiti pažnju klanjaču.

 

Hattabi (Allah mu se smilovao) je rekao: “Obavljanje namaza iza osoba koje pričaju Šafija i Ahmed ibn Hanbel smatraju da je mekruh, jer njihovo pričanje ometa klanjača, prilikom obavljanja namaza”. (Avn-l-Ma’bud, 2/388)

 

U pogledu neobavljanja namaza iza osobe koja spava, jedan broj islamskih učenjaka smatra da su dokazi slabi (uključujući Ebu Davuda u njegovom Sunenu, Kitabu-s-Salat…).

 

Bilježi Buhari (Allah mu se smilovao) hadis od Aiše, radijallahu anha, u njegovom Sahihu, Babu-s-Salat halfe en-Na’im: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je imao običaj da klanja dok sam ja ležala poprečno od njega, na krevetu”. (Sahihu-l-Buhari, Kitabu-s-Salat)

 

Mudžahid, Tavus i Malik smtraju da je mekruh obaviti namaz iza osobe koja spava, jer postoji mogućnost da se pokaže dio tijela koji ce skrenuti pažnju i ometati klanjača. (Fethu-l-Bari)

 

Ako ne postoji mogućnost da se to desi, onda nije mekruh da se obavi namaz za osobom koja spava. A Uzvišeni Allah najbolje zna.

E OBAVLJATI NAMAZ PRI POSTOJANJU FIZIOLOŠKIH POTREBA

Nema sumnje da je odstranjivanje fizioloških potreba jedna od činjenica koja utiče na ostvarivanje skrušenosti u namazu. Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, zabranio je obavljanje namaza u slučaju da postoji potreba za mokrenjem ili obavljanjem velike nužde. (Bilježi Ibn Madže u svom Sunenu, br. 617; Sahihu-l-Džami’, br. 6832.)

 

 

Ako je neko u takvoj situaciji, prvo treba da ode u nužnik i obavi prirodne potrebe, čak i ako će izostati iz džemata, jer je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Ako neko od vas ima potrebu da ode u nužnik, a namaz je već počeo, neka prvo ode u nužnik”. (Bilježi Ebu Davud, br. 88.; Sahihu-l-Džami’, br. 299.)

 

 

Ako se to desi dok klanjač obavlja namaz, treba ga prekinuti, otići i osloboditi se fiziološke potrebe, uzeti abdest i onda ponovo obaviti namaz, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema namaza ako je brana pripremljena ili ako se neko suzdržava od nužde”. (Sahihu-l-Muslim, br. 560.)

 

 

 

 

Suzdržavanje ce u ovom slucaju sigurno negativno uticati na postizanje skrušenosti u namazu. Ovo se odnosi i na oslobadanje vjetrova.

NE OBAVLJATI NAMAZ PRI STAVLJANJU SOFRE ZA JELO, KOJU KLANJAČ NAMJERAVA DA JEDE

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Ne obavljajte namaz ako je hrana pripremljena.”  (Bilježi Muslim, br. 560.) Ako je hrana pripremljena i servirana ili ponuđena, čovjek prvo treba da jede.

 

Neće biti u stanju da ostvari potpunu koncentraciju i skrušenost u namazu. Jer osjeća potrebu za jelom.

 

Ne treba ni da žuri da završi obrok. Jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Ako je večera postavljena, a nastupi vrijeme namaza, večerajte prije nego što obavite namaz i ne žurite da završite sa obrokom.”   U drugoj predaji: ”Ako je večera pripremljena i ponuđena, a ikamet oglašen, prvo večerajte i ne žurite sa jelom.” (Buhari, Kitabu-l-ezan; Muslim, br. 557-559.)

 

IZVOR: Skrušenost u namazu, Muhammed Salih El-Munedždžid, str. br. 66.)