GLEDATI U MJESTO SEDŽDE

Od Aiše, radijallahu anha, se prenosi da je Allahov Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, klanjao pognute glave naprijed i sa spuštenim pogledom (gledajući u zemlju) . (Prenosi Hakim, 1/479, i kaže da je Sahih op uslovima Buharije i Muslima, a i Šejh Albani se složio sa njim u poglavlju Sifatu-s-Salat, str. 89.)

 

Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ulazio u Ka’bu, , njegove oči bile su fiksirane u mjesto sedžde sve dok je nije napustio. (Prenosi Hakim u Mustedreku, 1/479. I kaže da je Sahih po uslovima Buahrije i Muslima, a i Zehebi se složio sa njim, Šejh Albani je istog mišljenja kao i oni, uIrva’u-l-Galil, 2/73.)

 

Kada klanjač sjedi na tešehhudu, treba da gleda u  uperen kažiprst dok ga pomjera, jer se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „uperio svoj kažiprst prema Kibli i usmjerio pogled ka njemu“. (Prenosi Ibn Huzejme, 1/355, br. 719.)

 

U drugoj predaji se kaže, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „uperio kažiprst i nije dozvolio da pogle luta preko njega“. (Prenosi Ahmed, 4/3, i Ebu Davud, br. 990.)

 

IZVOR: Skrušenost u namazu, Muhammed Salih El-Munedždžid, str. 33.

UČENJE DOVE ZA VRIJEME NAMAZA, POSEBNO NA SEDŽDI

Nema sumnje da razgovor sa Uzvišenim Allahom, poniznost pred Njim, iskreno traženje Njegove blagodati i pomoći – jača vezu između roba i Njegovog Gospodara i povećava skrušenost. Dove su jedan vid ibadeta i naređeno nam je da ih što više upućujemo.

 

Uzvišeni Allah kaže: “I javno i tajno ponizno molite.” (El-En’am, 63)

 

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Uzvišeni Allah je srdit na onog ko mu ne upućuje dove.” (Bilježi Tirmizi, Kitabu-l-Da’vaat, 1/426; ocijenjen kao hasen-dobar u Sahihu-t-Tirmizi, 2686.) 

 

         Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao običaj da uči dove na određenim mjestima u toku namaza: na sedždi, između dvije sedžde i poslije na tešehhudu. Najvažnija dova je za vrijeme sedžde, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Rab je najbliži svom Gospodaru dok je na sedždi, pa povećajte tada dove što više“.  (Prenosi Muslim, Kitabu-s-Salat, poglavlje o Ruku i sedzdi, br. 215) I dodao je: “…Na sedždi se trudite da uputite dove, jer će zasigurno biti uslišane“. (Bilježi Muslim, Kitabu-s-Salat, poglavlje o zabrani učenja Kur’ana na ruku i sedždi, br. 207)

 

         Jedna od dova koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio na sedždi bila je: “Allahummegfir li zenbi kullebu, dikkahu ve džillehu, ve evvelehu ve ahirehu, ve alanijjetehu, ve sirrehu“. (Gospodaru moj, oprosti mi sve moje grijehe, male i velike, prošle i buduće, javne i tajne.)  [Biljezi Muslim, poglavlje o Učenju na ruku i sedždi, br. 216.]

 

        Takođe je učio: “Allahummegifr li ma esrertu ve ma e’alentu“. (Gospodaru moj, oprosti mi ono što sam učinio javno i tajno.) [Prenosi Nesai El-Mudžteba 2/569; Sahihu-l-Džami’, 1067.]

 

Dove koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio između dvije sedžde su već spomenute ranije. 2 [Poglavlje 11., knjiga Skrušenost u namazu]

 

Od Ebu Hurejre, radijallahu anha, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada neko od vas završi sa posljednim sjedenjem u namazu, neka zamoli Uzvišenog Allaha da ga sačuva od četiri stvari: džehenemske kazne, kaburske kazne, iskušenja u životu i na samrti i iskušenja mesiha dedždžala (ćoravog Mesije)”.

 

Takođe bi imao običaj učiti: “Allahumme inni e’uzu bike min šerri ma amiltu, ve min šerri ma lem e’amel“. (Gospodaru moj, utječem Ti se od zla kojeg sam uradio i zla kojeg nisam uradio.)

 

Allahumme hasibni hisaben jesiren“. (Gospodaru moj, učini moje poglavlje računa lahkim.)

 

On bi podsticao Ebu Bekra, radijallahu anha, da čini sljedeću dovu: “Allahumme inni zalemtu nefsi zulmen kesiren, ve la jagfiru-z-zunube illa ente, fagfir li magfireten min indike ve-r-rhamni inneke ente-l-Gafuru-r-Rahim“. (Gospodaru moj, doista sam sebi učinio nasilje i niko ne može oprostiti grijehe osim Tebe. Oprosti mi i smiluj mi se, jer Ti si Onaj koji neizmjerno prašta, Najmilostiviji.)

 

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo je nekoga da uči na tešehhedu: “Allahumme inni es’eluke ja Allah, El-Ehadu El-Samed ellezi lem jelid ve lem jelud ve lem jekun lehu kufuven ehad, en tegfir li zunubi inneke ente-l-Gafiru-r-Rahim“. (Gospodaru, molim Tebe, O Allahu, Jedini, Ti si svakom utočiste, Nisi rodio, niti Si rođen, Tebi niko nije ravan, da mi oprostiš grijehe, jer Ti neizmjerno praštaš, Najmilstiviji.)

 

On je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao ashabima: “Oprošteno mu je, oprošteno mu je“.

 

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo je drugog čovjeka kako uči: “Allahumme inni es’eluke bi’enne leke-l-hamd, la ilahe illa ente vahdeke la šerike leke el-Mennan ja’bedia-s-Semavati ve-l-erd, ja ze-l-Dželali vel-l-Ikram, ja Hajju ja Kajjum, inni es’eluke-l-Dženneh, ve e’uzu bike mine-n-Nar“. (Gospodaru moj, Tebe molim, Tebi pripada svaka hvala, nema boga osim Tebe Jedinog, bez sudruga, Darivalac, Stvaraoc nebesa i Zemlje, Vlasnik Slave i Poštovanja, Živi i Vječni, molim Te da mi podariš Džennet i zaštitiš od Džehennema.) Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je ashabima: “Da li znate kako je molio Allaha?” Rekli su: “Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju“. Rekao je: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, molio je Allaha Njegovim Najuzvišenijim imenima i kada Ga neko moli njima – On mu se odaziva i ako mu je treženo – On daje“.

 

Posljednje sto bi proučio, između tešehhuda i predaje selama bi bilo: “Allahummegfir li ma kaddemtu ve me abbertu, ve ma ešrertu ve ma e’alentu, ve ma ešreftu ve ma ente e’alemu bihi minni ente-l-Mukaddim ve ente-l-Mu’ehhir, la ilahe ila ente“. (Gospodaru moj, oprosti mi moje ranije grijehe i kasnije, ono sto počinih potajno i na javi, one u kojima nisam mjere imao, kao i one o kojima Ti znaš bolje od mene. Ti si Prvi i Posljednji. Nema boga osim Tebe.)  [Ove i druge dove, sa njihovim isnadima, mogu se naći u Sifatu-s-Salat od Šejha Albanija, str. 163.]

 

Memorisanje dova kao što su ove, riješava problem klanjača koji ne znaju sta da uče poslije tešehhuda.

SEDŽDA-TILAVET U NAMAZU

Kada se prouči neki od ajeta u kojem se spominje sedžda, ili čujemo da ga je neko drugi proučio, (u namazu) poželjno je učiniti sedždu.

U Svojoj Knjizi Uzvišeni Allah opisuje poslanike i iskrene vjernike i kaže: “Kad bi im se ajeti Milostivog čitali, oni bi licem na tle padali i plakali.” (Merjem, 58)

Ibn Kesir (Allah mu se smilovao) kaže: “Islamski učenjaci su se složili o propisanosti sedžde – tilavet, stoga je na nama da je praktikujemo kako su to oni činili”.  [El-Kur’an El-Azim, 5/238, Daru-s-S’ab.] Sedžde – tilavet za vrijeme namaza je veoma važno, jer povećava i jača skrušenost.

Uzvišeni Allah kaže: “I padaju licem na tle plačući i to im povećava strahopoštovanje(skrušenost).” (El-Isra’, 109)

Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, činio sedždu kada je u namazu učio Suretu En-Nadžm.

Buhari (Allah mu se smilovao) u svome Sahihu prenosi, da je Ebu R’afi rekao: “Klanjao sam jaciju sa Ebu Hurejrom, radijallahu anha, i on je učio, Iza ssema’un- nsekat, i učinio sedždu. Upitao sam ga o tome i odgovorio je: ‘Činio sam sedždu za Ebu-I-Kasimom (Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem), i nastaviću tako raditi sve dok ga ponovo ne sretnem‘”. [Sahihu-l-BuhariKitabu-l-ezan, poglavlje o Ez-Zuhru bi-l-is’ba.]

Veoma je važno da istrajemo praktikovati sedždu – tilavet, posebno jer ljuti i ometa šejtana i slabi njegovu moć nad klanjačem.

Ebu Hurejre, radijallahu anha, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada covjek prouči neki od ajeta u kojem se spominje sedžda i on je učini, šejtan se povuče u stranu i počne plakati i govoriti: Teško meni! Naređeno mu je bilo da učini sedždu, pa ju je učinio i Džennet je njegov; naređeno mi je bilo da je učinim, pa sam odbio i za mene je Džehenem“. (Bilježi Muslim u svome Sahihu, br. 133.)

IZVOR: Skrušenost u namazu, Muhammed Salih El-Munedždžid, str. br. 44-45